Šta je prenatalni test (NIPT) i kako funkcioniše

Ako ste trudni i prvi put čujete za prenatalni test, verovatno se pitate šta on tačno pokazuje i da li vam je potreban. Prenatalni test, poznat i kao NIPT (neinvazivni prenatalni test), jeste analiza krvi kojom se već od 10. nedelje trudnoće proverava da li kod bebe postoje određene hromozomske promene. Radi se iz obične epruvete krvi majke, ne nosi rizik po bebu, a rezultat je precizniji od starijih skrining testova. U nastavku objašnjavamo kako radi, šta može da otkrije, koliko je pouzdan i koliko košta u Srbiji.

Ukratko, evo najvažnijeg:

• Prenatalni (NIPT) test se radi iz krvi majke, od 10. nedelje trudnoće.
• Otkriva najčešće hromozomske promene, pre svega trizomije 21, 18 i 13.
• Za Daunov sindrom test prepoznaje preko 99 odsto slučajeva, uz vrlo malo lažno pozitivnih rezultata.
• To je skrining test, pa se povišen rizik potvrđuje dijagnostičkim testom.
• U našem katalogu nudi ga 22 provajdera, po cenama od 315 do 1.699 € (stanje 2. 11. 2026). Za sada ga plaćate sami.

Kako prenatalni test funkcioniše

Prenatalni test analizira slobodnu DNK, sitne delove DNK koji prirodno kruže u krvi majke. Mali deo njih potiče iz posteljice, čije ćelije obično imaju iste hromozome kao beba, pa ih laboratorija može očitati iz uzorka majčine krvi bez ikakvog zahvata na bebi.

DNK iz posteljice čini samo mali deo ukupne slobodne DNK u krvi majke. Taj udeo se zove fetalna frakcija i u prvom tromesečju iznosi oko 10 odsto, a kod polovine trudnica kreće se od 8 do 14 odsto. Za pouzdan nalaz laboratorije traže bar 2 do 4 odsto, u zavisnosti od metode, a pre 10. nedelje tolika frakcija se ređe dostigne. Zato je 10. nedelja uobičajena donja granica, a pojedine laboratorije test rade i od 9.

Laboratorija zatim broji koliko fragmenata pripada svakom hromozomu. Kada ih ima više nego što se očekuje za, na primer, hromozom 21, to ukazuje na povećanu verovatnoću Daunovog sindroma. Isti princip važi i za druge hromozome.

Prenatalni test i dabl ili tripl test: u čemu je razlika

Mnoge trudnice u Srbiji prvo čuju za dabl test i tripl test, pa ih zanima kako se prenatalni (NIPT) test razlikuje. Razlika je u tome šta test zapravo meri.

Dabl test i tripl test su biohemijski skrining testovi. Oni mere nivoe određenih supstanci u krvi majke i, zajedno sa podacima kao što su starost i ultrazvučni nalaz, računaju statističku verovatnoću da beba ima neku hromozomsku promenu. Rezultat se izražava kao rizik, na primer 1 prema 300. Dabl test se radi u prvom tromesečju, uz ultrazvučno merenje nuhalnog nabora od 11. do kraja 13. nedelje. Tripl test se radi kasnije, u drugom tromesečju, najčešće od 15. do 20. nedelje.

Prenatalni (NIPT) test ne procenjuje verovatnoću preko supstanci u krvi, već analizira DNK iz posteljice, koja obično nosi iste hromozome kao beba, pa je zato precizniji. Dabl test, odnosno kombinovani skrining prvog tromesečja, u studijama uoči oko 80 do 90 odsto slučajeva Daunovog sindroma, a tripl test manje. Prenatalni test prepoznaje preko 99 odsto, uz mnogo manje lažnih uzbuna. Uredan dabl ili tripl test ne isključuje u potpunosti hromozomsku promenu, kao što ni povišen rizik ne znači da problem sigurno postoji.

Šta prenatalni test može da otkrije

Da bismo razumeli šta test traži, korisno je znati osnovu. Svaka ćelija u telu sadrži 46 hromozoma, raspoređenih u 23 para. Prva 22 para su ista kod oba pola, a poslednji par određuje pol, XX kod devojčica i XY kod dečaka. Hromozomske promene nastaju kada nešto pođe naopako u broju ili građi tih hromozoma. Najčešće se javljaju spontano i moguće su u svakoj trudnoći, bez obzira na godine i na to da li već imate zdravu decu.

Prenatalni test najčešće cilja tri grupe promena:

• Trizomije. Umesto para, postoje tri kopije jednog hromozoma. Najpoznatije su trizomija 21 (Daunov sindrom), trizomija 18 (Edvardsov sindrom) i trizomija 13 (Patau sindrom). O njima pišemo detaljnije u posebnom tekstu o trizomijama.
• Promene broja polnih hromozoma. Tu spadaju stanja poput Tarnerovog i Klinefelterovog sindroma. Njih je teško uočiti na redovnom ultrazvuku jer često nemaju jasan vidljiv znak.
• Mikrodelecije. Reč je o sitnim nedostajućim delovima hromozoma. Toliko su mali da ih standardni kariotip, koji se radi iz uzorka dobijenog amniocentezom, često ne prepozna, pa je za pouzdano otkrivanje potrebna posebna, detaljnija analiza.

Različiti testovi pokrivaju različit obim ovih promena. Razliku između nivoa objašnjavamo u tekstu osnovni naspram sveobuhvatnog testa.

Nivo određujemo po tome šta paket stvarno proverava, a ne po nazivu koji mu daje provajder. Filter „Nivo obuhvata“ u katalogu za sada prati oznaku provajdera, pa se brojevi tamo mogu razlikovati. Rasponi cena se preklapaju: pojedini sveobuhvatni paketi jeftiniji su od mnogih osnovnih. Kako da uporedite konkretne testove, objašnjavamo u vodiču kako izabrati prenatalni test.

Preciznost i pouzdanost

Prenatalni test spada u najpreciznije skrining metode u prenatalnoj medicini, ali koliki deo pogođenih trudnoća prepozna, zavisi od stanja:

• trizomija 21 (Daunov sindrom): preko 99 odsto
• trizomija 18 (Edvardsov sindrom): oko 97 do 99 odsto
• trizomija 13 (Patau sindrom): oko 90 do 99 odsto
• promene polnih hromozoma: oko 90 do 95 odsto
• mikrodelecije: znatno niža i zavisi od konkretnog stanja

Lažno pozitivan nalaz za trizomiju 21 dobije manje od 1 od 1.000 trudnica. Ipak, i među pozitivnim nalazima ima lažnih uzbuna, pa se svaki potvrđuje dijagnostičkim testom.

Prenatalni (NIPT) test je najosetljiviji skrining test dostupan u prenatalnoj medicini, ali ostaje skrining. On ne postavlja dijagnozu, već procenjuje rizik.

Ko treba da uradi prenatalni test

Ranije se prenatalni test preporučivao uglavnom trudnicama sa povišenim rizikom. Danas ga Američki koledž za medicinsku genetiku i genomiku (ACMG) smatra prvim izborom skrininga za trizomije 21, 18 i 13. Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG) i Američko društvo za medicinu majke i ploda (SMFM) savetuju da se ponudi svim trudnicama, bez obzira na godine i procenu rizika. Odluku da li ćete ga raditi donosite sa svojim lekarom.

O testu vredi posebno razgovarati sa lekarom ako:

• imate 35 ili više godina
• je dabl ili tripl test pokazao povišen ili granični rizik
• je ultrazvučni nalaz pokazao nešto neuobičajeno
• u porodici postoji istorija genetskih stanja
• ste trudnoću ostvarili vantelesnom oplodnjom
• želite pouzdanu informaciju, a da izbegnete invazivne procedure

Kako izgleda procedura

1. Zakažete termin kod izabranog provajdera. Kod nekih je moguća i kućna poseta.
2. Vadi se uzorak krvi iz vene, isto kao kod obične analize krvi.
3. Uzorak se šalje u laboratoriju na analizu.
4. Nalaz najčešće stiže za 2 do 10 dana. Provajderi rok računaju u radnim ili kalendarskim danima, a monogenski deo nalaza, kod paketa koji ga imaju, stiže kasnije.
5. Dobijate rezultat, a kod nekih provajdera i genetsko savetovanje uz njega.

Koliko košta prenatalni test u Srbiji

U našem katalogu prenatalni test nudi 22 provajdera, sa 105 paketa koji proveravaju bar trizomije 21, 18 i 13. Prema stanju kataloga na dan 2. 11. 2026, cene su od 315 do 1.699 €. Najniža cena je kod osnovnog paketa, a najviša kod paketa sa monogenskim panelom. Uzorkovanje je moguće u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima.

Test se zasad plaća privatno. Prema javnoj najavi iz oktobra 2026, test bi trebalo da pređe na teret države, ali za sada nisu objavljena pravila o tome kome pripada, ko ga propisuje i gde se radi. Pošto se cene menjaju i bez najave, iznos proverite u laboratoriji ili klinici pre zakazivanja. Rasponi po nivou, razlike među mestima gde se test kupuje i šta ulazi u cenu objašnjavamo u tekstu koliko košta prenatalni test u Srbiji. Ako niste sigurni koji nivo vam je potreban, uporedite testove ili popunite kratak upitnik za personalizovanu preporuku.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. O prenatalnom testiranju i tumačenju nalaza razgovarajte sa svojim ginekologom ili genetičarem.