Fetalna frakcija: šta je i zašto prenatalni test ponekad nema rezultat

Fetalna frakcija je udeo DNK iz posteljice među svim slobodnim delovima DNK koji kruže u krvi trudnice. Od nje zavisi da li neinvazivni prenatalni test (NIPT) može pouzdano da proceni rizik za hromozomske promene kod bebe. Kada je taj udeo prenizak, laboratorija izdaje nalaz bez rezultata, na engleskom no-call. To se dešava kod otprilike 1 do 5 od 100 prvih uzoraka, zavisno od metode, laboratorije i grupe trudnica.

Najčešće se rešava novim uzorkom krvi. Ali nalaz bez rezultata nije uvek samo tehnička smetnja, jer je kod nekih hromozomskih stanja frakcija češće niska.

Stručna udruženja zato preporučuju da se trudnici tada ponude genetsko savetovanje, detaljan ultrazvuk i dijagnostički test. Ta ponuda ne znači da je kod bebe nešto pronađeno. Čak i u studijama u kojima su hromozomske promene posle takvog nalaza bile najčešće, većina trudnoća ih nije imala.

Ukratko

• U prvom tromesečju fetalna frakcija obično je oko 10 odsto, dok je kod polovine trudnica između 8 i 14 odsto.
• Laboratorije za pouzdan nalaz najčešće traže bar 2 do 4 odsto. Brojeve iz dve laboratorije ne treba porediti, jer frakciju mere na različite načine.
• Niža je u ranoj trudnoći, kod trudnica veće telesne mase i posle vantelesne oplodnje. Kod blizanaca je ukupno viša, ali po bebi niža.
• Kod Edvardsovog i Patauovog sindroma (trizomije 18 i 13) i kod jednog oblika triploidije, kada beba ima tri kompleta hromozoma, frakcija je češće niska. Kod Daunovog sindroma nije osetno niža.
• Novi uzorak krvi daje rezultat kod otprilike 50 do 85 od 100 žena, zavisno od studije.
• Hromozomska promena nađena je u velikim studijama kod oko 2 do 3 od 100 trudnoća u kojima test nije dao rezultat. Ostalih 97 do 98 nije je imalo.

Šta je fetalna frakcija

U krvi svake osobe kruže sitni delovi DNK, koji ostaju kada se ćelije razgrade. Kod trudnice najveći deo njih potiče od nje same, uglavnom od krvnih ćelija. Mali deo daje posteljica, tačnije trofoblast, spoljašnji sloj njenih ćelija. Fetalna frakcija je procenat koji DNK iz posteljice čini u ukupnoj slobodnoj DNK iz uzorka.

Naziv „fetalna“, koji upućuje na bebu, zato je pomalo netačan. Test analizira DNK posteljice, koja obično ima iste hromozome kao beba, pa njena DNK služi kao posredan uvid u bebine hromozome. Isti pojam se zove i fetalni udeo.

Kolika treba da bude fetalna frakcija

Jedne „normalne“ vrednosti nema, jer se trudnice razlikuju. Medijana, vrednost do koje se nalazi polovina rezultata, bila je u dve velike britanske studije iz prvog tromesečja oko 10 do 11 odsto. Kod otprilike polovine trudnica frakcija je bila između 8 i 14 odsto, a kod ostalih niža ili viša.

Da bi izdale pouzdan nalaz, laboratorije uglavnom traže frakciju od najmanje 2 do 4 odsto. Tačan prag zavisi od metode, i jedinstven prag za sve laboratorije ne postoji. Ni sami brojevi nisu direktno uporedivi, jer laboratorije frakciju mere na različite načine.

Iznad praga, viša frakcija daje laboratoriji veću statističku sigurnost, ali ne znači da je beba „zdravija“. Nekoliko studija nisku frakciju povezuje sa nešto češćim povišenim krvnim pritiskom u trudnoći i prevremenim porođajem. Dokazi su ograničeni i za takve trudnoće nije utvrđen poseban način praćenja, pa se frakcija ne koristi kao zaseban test za predviđanje toka trudnoće. Ipak je korisno da ginekolog koji vodi trudnoću zna ako vam je frakcija bila niska.

Od čega zavisi fetalna frakcija

Tabela sažima činioce koje navode studije i smernice Američkog društva za medicinu majke i ploda (SMFM) iz 2025. godine. Na većinu njih ne možete da utičete, i niska frakcija nije posledica nečega što ste pogrešno uradili.

Zašto se test radi od 10. nedelje

Frakcija raste kako trudnoća odmiče, pa je pre 10. nedelje češće preniska. Test se zato obično radi od 10. nedelje, kako navodi Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG), mada ga neke laboratorije nude već od 9. nedelje. U studiji jedne laboratorije koja razvija test uzorci uzeti pre 9. nedelje znatno češće su ostajali bez rezultata, pa ih ona ne prima.

Prema velikoj studiji drugog proizvođača testa, frakcija od 10. do 21. nedelje raste sporo, u proseku 0,1 procentnog poena nedeljno. To je, na primer, sa 10 na 10,1 odsto, dok je posle 21. nedelje rast brži. Kratko čekanje obično ne podigne frakciju mnogo.

Ako je trudnoća mlađa nego što se mislilo, frakcija je prirodno niža, pa je korisno da nedelja bude potvrđena ultrazvukom.

Telesna masa i drugi činioci

Najveći praktični značaj ima telesna masa. U britanskoj studiji sa uzorcima iz 11. do 13. nedelje frakciju ispod 4 odsto imalo je manje od 1 od 100 žena teških 60 kilograma. Među ženama od 100 kilograma bilo je to oko 7 od 100, a među onima od 160 kilograma oko polovina. SMFM ipak preporučuje da se test ponudi bez obzira na telesnu masu, uz razgovor o većoj verovatnoći da ostane bez rezultata.

O tome da li ženama veće mase vredi da krv daju kasnije mišljenja se razlikuju. Pregledni rad Hui i Bianchi iz 2020. godine smatra razumnim da žene od 100 kilograma i više krv daju uz ultrazvuk oko 12. nedelje. Tako bi bilo manje neuspeha kada je frakcija granična. Studija jednog proizvođača testa, s druge strane, ne nalazi dovoljno razloga za rutinsko odlaganje.

Posle vantelesne oplodnje (VTO) frakcija je u proseku nešto niža. Prema jednoj studiji, nalaz bez rezultata dobilo je oko 5 od 100 trudnica posle VTO, naspram oko 2 od 100 posle spontanog začeća.

Blizanci zajedno daju više DNK iz posteljice, ali na svaku bebu dolazi manje nego u trudnoći sa jednom bebom. Jedna velika studija beleži test bez rezultata kod oko 11 od 100 trudnica sa blizancima koji imaju dve posteljice. Kada je beba jedna, bilo je to oko 3 od 100. Autori razliku uglavnom objašnjavaju time što su blizanci češće začeti vantelesnom oplodnjom.

Za niskomolekularni heparin, koji se daje injekcijama, studije se ne slažu. Prema jednoj, test zbog niske frakcije nije dao rezultat kod 5 od 28 žena na toj terapiji. Druga studija je zaključila da je presudna autoimuna bolest, a ne sam lek. O terapiji odlučuje lekar koji ju je propisao.

Zašto prenatalni test ponekad nema rezultat

Prenatalni test bez rezultata, koji se zove i neuspeli prenatalni test, znači da laboratorija iz uzorka nije mogla da izda pouzdan odgovor. Najčešći razlog je preniska fetalna frakcija. Ređe je uzrok tehnički, na primer problem pri rukovanju uzorkom, njegovoj obradi ili tumačenju podataka.

Učestalost zavisi od metode, praga laboratorije i grupe trudnica. Pregled studija na koji se oslanja Američki koledž za medicinsku genetiku i genomiku (ACMG) procenjuje oko 1 od 100 prvih uzoraka. Velike studije objavljene od 2016. do 2023. godine beleže otprilike 3 do 5 od 100 uzoraka.

Da li niska frakcija znači da nešto nije u redu?

Najčešće ne znači: uzrok je obično neki od činilaca iz tabele, na primer rana nedelja ili telesna masa. Smernice nisku frakciju ipak ne smatraju samo tehničkom smetnjom, jer je kod nekih hromozomskih stanja u proseku niža.

U britanskoj studiji sa više od 10.000 trudnoća frakcija je kod trizomija 18 i 13 bila niža nego kod trudnoća bez trizomija. Test je kod njih zato češće ostajao bez rezultata posle prvog uzorka.

Jedan oblik triploidije, kada beba ima tri kompleta hromozoma umesto dva, često prati vrlo niska frakcija. Kod Daunovog sindroma frakcija nije osetno niža, u nekim studijama je čak nešto viša.

Iza nalaza bez rezultata hromozomska promena se u velikim studijama nađe kod oko 2 do 3 od 100 trudnoća. To je ipak češće nego kada test daje rezultat: u dve međunarodne studije, koje su finansirali proizvođači testova, dva do šest puta. Udeo od oko 20 od 100 zabeležen je u grupama sa većim rizikom: u jednoj manjoj studiji sa više trudnica visokog rizika i u podgrupi trudnoća u kojima su hromozomi bebe naknadno provereni. Taj broj zato ne važi za svaku trudnicu čiji test nije dao rezultat. Ovu vezu ne potvrđuju sve studije, na primer velika analiza podataka jedne laboratorije koja i sama razvija test.

Nalaz bez rezultata je, dakle, razlog za razgovor i dodatne preglede, a ne znak da beba ima neko stanje.

Šta smernice savetuju kada test ostane bez rezultata

Trudnici čiji test nije dao rezultat treba ponuditi genetsko savetovanje, detaljan ultrazvučni pregled i dijagnostički test, jer je rizik od hromozomske promene povećan. Tako preporučuje SMFM u smernicama iz novembra 2025. godine. ACOG ih je podržao, a u januaru 2026. njima je zamenio svoj bilten iz 2020.

Dijagnostički test je amniocenteza, od navršene 15. nedelje, ili biopsija horionskih čupica (CVS), kraće biopsija horiona, od 11. do kraja 13. nedelje. Oba zahvata proveravaju hromozome u ćelijama iz plodove vode, odnosno iz posteljice.

Da li će trudnica izabrati dijagnostiku ili ponovni NIPT, prema SMFM-u zavisi između ostalog od nalaza ultrazvuka i nedelje trudnoće. Neke žene ne žele da čekaju još jedan krug, jer im je važniji brz i konačan odgovor. Po istim smernicama, svaka trudnica posle savetovanja ima pravo da skrining i dijagnostiku prihvati ili odbije.

ACMG u smernicama iz 2022. godine dodaje da najbolji pristup nije jasno utvrđen i da delom zavisi od toga zašto test nije dao rezultat. Vredi zato znati šta je laboratorija navela kao uzrok.

U Beogradu Genetsko savetovalište Ginekološko-akušerske klinike (GAK) „Narodni front“ među razlozima za upućivanje navodi fetalnu frakciju manju od 3 odsto. Na istom spisku je i visok rizik na NIPT-u. O uputu razgovarajte sa ginekologom.

Ponovni uzorak: koliko često daje rezultat

Ponovni uzorak daje rezultat kod otprilike 50 do 85 od 100 žena, zavisno od studije i laboratorije. Novije smernice ACMG-a i SMFM-a navode 75 do 80 od 100.

Rokovi za nalaz su u našem katalogu od 2 do 10 dana, zavisno od testa (stanje 3. 11. 2026.), i ne računaju se svuda isto, na primer u radnim ili kalendarskim danima.

Ako se krv ponovo daje u prvom tromesečju, SMFM pominje i mogućnost da se tada sačuva uzorak za kombinovani skrining prvog tromesečja. To je dabl test, u kom se analiza krvi kombinuje sa ultrazvukom. Pošto se radi samo u prvom tromesečju, sačuvan uzorak ga omogućava i ako ni drugi pokušaj NIPT-a ne uspe.

Šta da pitate laboratoriju o frakciji pre testa

Pre porudžbine pitajte ono što naš katalog ne beleži: da li laboratorija navodi frakciju u nalazu i da li je ponovno vađenje u ceni. Pitanja ispod dopunjuju sedam kriterijuma iz vodiča kako izabrati prenatalni test, a slična pitanja lekarima predlaže i pregledni rad Hui i Bianchi. Laboratoriji unapred recite i ono što može da utiče na frakciju: telesnu masu, trudnoću iz vantelesne oplodnje, blizance, terapiju heparinom ili autoimunu bolest.

• Koji prag frakcije laboratorija koristi i da li frakciju navodi u svakom nalazu ili samo kada nije dovoljna?
• Koliko često njen test ostane bez rezultata, kod jedne bebe i kod blizanaca?
• Ako test ne uspe, da li ćete saznati razlog, nisku frakciju ili nešto drugo?
• Koliko često kod nje drugi uzorak daje rezultat i koliko se tada čeka nalaz?
• Kod blizanaca: da li se frakcija procenjuje za svaku bebu posebno?
• Kakvu podršku nudi ako ni drugi uzorak ne daje rezultat?

Ovaj tekst služi informisanju i ne zamenjuje savet lekara. O tome šta nalaz bez rezultata ili navedena frakcija znače u vašoj trudnoći razgovarajte sa ginekologom ili genetičarem.