Priprema za prenatalni (NIPT) test: šta vas čeka pre, tokom i posle

Dobra vest je da za prenatalni test, poznat i kao NIPT (neinvazivni prenatalni test), gotovo da nema pripreme. Ne morate biti gladni, ne morate ništa da menjate u ishrani, a samo vađenje krvi traje nekoliko minuta i ne razlikuje se od obične analize. Ovaj tekst vas vodi kroz sve što vas čeka, od trenutka kada zakažete termin do prijema rezultata. Ako vas prvo zanima kako test uopšte radi, pogledajte tekst šta je prenatalni test. Ako još birate test, može pomoći i vodič kako izabrati prenatalni test.

Ukratko, evo najvažnijeg:

• Prenatalni test se radi najranije od 10. nedelje trudnoće.
• Nije potrebna posebna priprema, možete normalno da jedete i pijete pre vađenja.
• Uzima se obična venska krv, otprilike jedna do dve epruvete, i to ne nosi rizik za bebu.
• Rezultat obično stiže za oko 3 do 10 radnih dana.
• Ako u uzorku nema dovoljno bebine DNK, ponekad je potrebno ponovno vađenje krvi.

Kada se prenatalni test može raditi

Prenatalni test se radi najranije od 10. nedelje trudnoće. Razlog je jednostavan. Test analizira bebinu DNK koja se nalazi u krvi majke, a njen udeo, takozvana fetalna frakcija, raste kako trudnoća napreduje. Pre 10. nedelje tog materijala obično nema dovoljno za pouzdan nalaz.

Gornje granice praktično nema, pa test možete uraditi i kasnije u trudnoći. Ako niste sigurni u koju ste tačno nedelju, to će proveriti vaš ginekolog na osnovu poslednje menstruacije ili ultrazvuka.

Pre testiranja: kako se pripremiti

Priprema je svedena na minimum, ali nekoliko stvari je korisno znati unapred.

Da li se radi na prazan stomak

Ne. Prenatalni test ne zahteva post niti bilo kakav poseban režim. Možete normalno da doručkujete, popijete vodu ili kafu i uzmete redovnu terapiju, osim ako vam lekar izričito ne kaže drugačije.

Šta da ponesete

Za odlazak na vađenje najčešće vam treba samo uput ili potvrda o zakazanom terminu i podatak o tome u kojoj ste nedelji trudnoće. Ako imate skorašnji ultrazvučni nalaz, ponesite ga, jer pomaže da se tačno odredi nedelja.

Šta je važno reći laboratoriji unapred

Nekoliko okolnosti utiče na to kako se test radi ili tumači, pa ih obavezno pomenite pri zakazivanju:

• terapija lekovima za razređivanje krvi, na primer heparinom ili niskomolekularnim heparinom
• nedavna transfuzija krvi, transplantacija organa ili koštane srži, ili skorašnje lečenje maligne bolesti
• blizanačka ili višeplodna trudnoća
• trudnoća ostvarena vantelesnom oplodnjom, sa doniranom jajnom ćelijom ili preko surogata

Ove informacije laboratoriji pomažu da pravilno pripremi i protumači analizu.

Kako izgleda vađenje krvi

Sam postupak je kratak i jednostavan. Medicinska sestra uzima uzorak venske krvi iz ruke, isto kao kod obične analize, obično jednu do dve epruvete. Vađenje traje nekoliko minuta i nije bolnije od svakog drugog vađenja krvi.

Za bebu nema nikakvog rizika, jer se ništa ne radi direktno na njoj, već se analizira samo majčina krv. Uzorak se najčešće šalje u laboratoriju istog dana, a kod nekih provajdera moguće je i uzorkovanje kod kuće.

Koliko se čeka na rezultat

Vreme čekanja zavisi od testa i laboratorije. U Srbiji rezultat najčešće stiže za oko 3 do 10 radnih dana. Nalaz obično dobijate mejlom ili preko onlajn portala provajdera, a kod mnogih uz njega ide i mogućnost genetskog savetovanja.

Kako se čitaju rezultati i koji je sledeći korak

Pre nego što dobijete nalaz, važno je razumeti da je prenatalni test skrining, a ne dijagnoza. On procenjuje verovatnoću, pa nalaz ume da bude nizak ili povišen rizik za tražena stanja, pre svega trizomije 21, 18 i 13.

Nizak rizik

Nizak rizik znači da je verovatnoća traženih stanja mala. To je umirujući rezultat, ali ne daje stopostotnu garanciju, jer nijedan skrining ne pokriva sve. Redovne ultrazvučne preglede treba nastaviti po planu.

Povišen rizik

Povišen rizik ne znači da beba sigurno ima to stanje. On znači da je verovatnoća veća nego uobičajeno i da je potrebna potvrda. Sledeći korak je dijagnostički test, amniocenteza ili biopsija horionskih čupica, koji daje konačan odgovor. Uz povišen rizik najčešće ide i genetsko savetovanje, gde vam lekar objašnjava šta nalaz znači za vašu trudnoću.

Šta može da utiče na uzorak i kada nema rezultata

Ponekad se desi da test ne da jasan nalaz. Taj ishod se zove „nema rezultata" ili no-call i najčešće znači da u uzorku nije bilo dovoljno bebine DNK za pouzdanu analizu.

Niska fetalna frakcija i ponovno vađenje

Najčešći razlog za nalaz bez zaključka je niska fetalna frakcija, mali udeo bebine DNK u krvi majke. U tom slučaju laboratorija obično predlaže ponovno vađenje krvi, jer se udeo bebine DNK vremenom povećava, pa drugi pokušaj često uspe. Pre zakazivanja vredi pitati da li je ponovno uzorkovanje uključeno u cenu.

Šta može sniziti udeo bebine DNK

Na fetalnu frakciju najviše utiču dve stvari. Prva je nedelja trudnoće, jer je udeo bebine DNK niži što je test rađen ranije. Druga je veća telesna težina majke, koja takođe može sniziti fetalnu frakciju. U tim slučajevima je nešto veća šansa da bude potrebno ponovno vađenje.

Blizanci i višeplodne trudnoće

Kod blizanaca je test moguć, ali se tumači opreznije, a nalaz bez zaključka je nešto češći. Kod trudnoća sa tri ili više beba prenatalni test se najčešće ne radi, jer analiza tada nije dovoljno pouzdana.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. O pripremi za prenatalni test i tumačenju nalaza razgovarajte sa svojim ginekologom ili genetičarem.