Tripl test: u kojoj nedelji se radi, koliko je pouzdan i koliko košta

Kombinovani skrining prvog tromesečja, odnosno dabl test uz ultrazvuk, radi se samo do kraja 13. nedelje. Kada je taj period prošao, jedna od mogućnosti je tripl test. To je analiza tri supstance (markera) iz krvi majke u drugom tromesečju, najčešće od 15. do 20. nedelje. Iz njih se računa verovatnoća da beba ima Daunov sindrom (trizomija 21) i, zavisno od programa skrininga, Edvardsov sindrom (trizomija 18). Jedan od markera, alfa-fetoprotein (AFP), služi i za procenu rizika za otvoreni defekt neuralne cevi, urođenu promenu kičme ili mozga kao što je spina bifida. Takvu procenu NIPT, neinvazivni prenatalni test iz krvi majke, ne daje.

Ukratko

• Tripl test meri AFP, hCG i estriol. Kvadripl test uz njih meri i inhibin A. Patauov sindrom (trizomija 13) ne procenjuje nijedan od njih.
• Od trudnoća sa Daunovim sindromom tripl test u studijama prepozna otprilike 60 do 70 odsto, kvadripl test 75 do 81 odsto. Kombinovani skrining prvog tromesečja dostiže 80 do 90 odsto, NIPT više od 99 odsto.
• Procenu defekata neuralne cevi, koju tripl test daje preko AFP-a, u mnogim zemljama danas preuzima detaljan ultrazvuk drugog tromesečja.
• Nacionalni vodič Ministarstva zdravlja iz 2026. tripl test ne pominje. Svim trudnicama preporučuje kombinovani skrining prvog tromesečja.
• U šest privatnih ustanova cena tripl testa je od 3.100 do 4.200 dinara, prema cenovnicima od 3. 11. 2026. Kvadripl test, kod bar dve laboratorije u našoj proveri, košta 6.500 do 7.000 dinara.

Čemu tripl test danas služi

Tripl test je opisan 1988. godine. Danas su ga u velikoj meri zamenila dva testa: raniji i precizniji kombinovani skrining prvog tromesečja i NIPT, koji analizira sitne delove DNK iz krvi majke. Mali deo te DNK potiče iz posteljice.

Tripl i kvadripl test ipak se i danas rade, na primer kada je prvo tromesečje propušteno. Britanski zdravstveni sistem (NHS) trudnici koja je prešla 14. nedelju, a nije uradila kombinovani skrining, umesto njega nudi kvadripl test.

Ostale slučajeve opisuju Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG) i Američko društvo za medicinu majke i ploda (SMFM), u smernicama iz 2025. i 2026. godine. Prema njima, serumski skrining, odnosno procena rizika iz markera u krvi majke kakva je tripl test, koristi se ređe otkako postoji NIPT. I dalje ga smatraju korisnim kada ga trudnica izabere posle razgovora sa lekarom, kao i kada NIPT nije dostupan ili njegov nalaz ne bi bio pouzdan. Kao primere daju majku sa presađenim organom, neke promene u hromozomima same majke i izgubljenog blizanca. Kada se jedan blizanac izgubi rano u trudnoći, njegova DNK može neko vreme ostati u krvi majke i uticati na nalaz, pa smernice ovu situaciju navode među ograničenjima NIPT-a.

Da li je tripl test obavezan?

Nijedan zvaničan srpski dokument koji smo pregledali ne navodi tripl test kao obavezan. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za zdravstvenu zaštitu žena u toku trudnoće, koji je Ministarstvo zdravlja objavilo 2026. godine, tripl test uopšte ne pominje. Svim trudnicama vodič preporučuje kombinovani skrining prvog tromesečja. Preporučuje i da trudnica na prvom pregledu dobije informaciju o skriningu slobodne DNK ploda, odnosno o NIPT-u. Isti vodič naglašava da nijedna metoda genetskog skrininga ne otkriva sva stanja. Međunarodne smernice skrining opisuju kao izbor trudnice, ne kao obavezu.

Šta tripl test meri i koja stanja procenjuje

Iz jednog uzorka krvi tripl test određuje tri supstance koje u krv majke dospevaju od bebe i iz posteljice:

• AFP (alfa-fetoprotein), protein koji stvara beba;
• hCG (humani horionski gonadotropin), hormon posteljice;
• nekonjugovani estriol, oblik estrogena koji nastaje u posteljici i kod bebe.

Kvadripl test, u nekim cenovnicima quadriple, meri i četvrti marker, inhibin A, još jedan hormon posteljice.

Softver izmerene vrednosti povezuje sa vašim godinama, telesnom masom i starošću trudnoće i tek iz svega toga računa verovatnoću za svako stanje. Kod Daunovog sindroma AFP i estriol su u proseku niži nego obično, a hCG viši, ali nijedna izmerena vrednost sama po sebi ne pokazuje da li beba ima neko stanje.

Tripl test daje rizik za Daunov sindrom, ali ne i za Patauov sindrom (trizomija 13). Za Edvardsov sindrom programi skrininga postupaju različito. Prema ACOG-u, kvadripl test obuhvata i Daunov i Edvardsov sindrom. NHS iz njega izdaje rezultat samo za Daunov sindrom, dok Edvardsov proverava na ultrazvuku oko 20. nedelje. Da li nalaz vaše laboratorije daje i rizik za Edvardsov sindrom, proverite pri zakazivanju.

AFP i defekti neuralne cevi: šta NIPT ne procenjuje

U jednom pogledu tripl test daje više od NIPT-a. NIPT se bavi hromozomskim stanjima, ali ne i defektima neuralne cevi, urođenim promenama mozga, kičmene moždine ili njihovih omotača. Najpoznatiji su otvorena spina bifida, kod koje kosti kičme ne obuhvate deo kičmene moždine, i anencefalija, kod koje se veći deo mozga i lobanje ne razvije. Ovi defekti nastaju kada se neuralna cev, iz koje se ti delovi razvijaju, ne zatvori potpuno. Ona se zatvara oko četvrte nedelje posle začeća, odnosno oko šeste nedelje trudnoće računato od poslednje menstruacije.

Prema tehničkom standardu Američkog koledža za medicinsku genetiku i genomiku (ACMG), merenje AFP-a u krvi majke već od 16. nedelje izdvaja oko 95 odsto trudnoća sa anencefalijom. Za otvorenu spinu bifidu studije daju otprilike 75 do 80 odsto. Povišen AFP može da ukaže na takav defekt, ali ima i bezazlene uzroke, na primer blizanačku trudnoću ili pogrešno procenjenu nedelju trudnoće, pa nalaz tumači lekar.

Merenje AFP-a decenijama je bilo standard za ovu procenu. U mnogim zemljama tu ulogu danas preuzima detaljan ultrazvuk drugog tromesečja, na kom se pregledaju mozak i kičma bebe. Prema preglednom radu iz 2023, kanadske smernice ultrazvuk vide kao glavni način skrininga. Australijski stručni pregled iz 2025. ocenjuje da je ultrazvuk u velikoj meri zamenio markere iz krvi, koji ostaju dodatna mogućnost. Srpski nacionalni vodič predviđa ultrazvučni pregled između 20. i 24. nedelje, uz pregled građe bebinih organa.

Zato ni NIPT, koliko god bio precizan za hromozome, ne zamenjuje ultrazvuk drugog tromesečja. Ultrazvučni pregled bebine anatomije ACOG i SMFM preporučuju svakoj trudnici, kakav god skrining da je izabrala. Prema istim smernicama, neobične vrednosti markera iz krvi mogu da ukažu i na neke promene na posteljici, koje NIPT ne vidi.

U kojoj nedelji se radi tripl test i kada stiže nalaz

Tripl test se radi u drugom tromesečju, najčešće od 15. do 20. nedelje; neki programi počinju od 14. ili rade do 22. nedelje. NHS kvadripl test nudi između 14. i 20. nedelje, a ACOG skrining iz krvi drugog tromesečja smešta od 15. do 22. nedelje. Laboratorije u Srbiji na svojim stranicama daju okvire unutar tog raspona. Koji okvir važi u vašoj laboratoriji, proverite pri zakazivanju. Prema američkoj medicinskoj enciklopediji MedlinePlus, rezultat je najtačniji između 16. i 18. nedelje.

Za obračun je presudna tačna starost trudnoće, jer se nivo svakog markera menja sa nedeljom trudnoće. Zato laboratorije uz uzorak traže nalaz ultrazvuka, neke i to da nalaz nije stariji od jednog do dva dana. Nuhalni nabor, tečnost ispod kože na zadnjoj strani bebinog vrata, za tripl test se ne meri, pa nije potreban specijalizovan ultrazvuk kakav traži dabl test.

Za analizu je dovoljan uzorak krvi iz vene. Posebna priprema obično nije potrebna, mada neke laboratorije savetuju da krv ne vadite odmah posle obroka, pa pogledajte uputstvo ustanove. Prema laboratorijama u Srbiji koje objavljuju rok, analiza krvi je gotova za jedan do dva radna dana. Kada stiže konačna procena rizika, koja objedinjuje krv, ultrazvuk i podatke o vama, zavisi od ustanove, pa to pitajte pri vađenju krvi.

Koliko je tripl test pouzdan: 60 do 70 odsto prepoznatih trudnoća

Za Daunov sindrom tripl test u studijama ima stopu otkrivanja od otprilike 60 do 70 odsto. Kokrejnova (Cochrane) analiza studija to kaže jednostavnije: od 10 takvih trudnoća test izdvoji šest do sedam. Preostale tri do četiri dobiju nizak rizik. Kvadripl test prepoznaje više, od 75 do 81 odsto, zavisno od studije.

Pouzdanost ima i drugu stranu, lažnu uzbunu: povišen rizik u trudnoći u kojoj beba nema Daunov sindrom. U tim studijama dobije je oko 5 od svakih 100 žena koje urade test, a prema australijskom stručnom pregledu do 7 od 100. Pošto su trizomije retke, većina trudnica kojima tripl test pokaže povišen rizik ipak nosi bebu bez ovih stanja.

Precizniji testovi izdvajaju više: kombinovani skrining prvog tromesečja u studijama 80 do 90 odsto, a NIPT više od 99 odsto. NIPT pri tome daje manje od jednog lažno povišenog rizika na 1.000 testiranih. ACOG i SMFM zato NIPT smatraju najpreciznijim skriningom za Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom. I NIPT je skrining, pa se povišen rizik na njemu potvrđuje dijagnostičkim testom.

Dabl i tripl test: po čemu se razlikuju

Dabl i tripl test nisu dve verzije istog pregleda između kojih se bira, jer pripadaju različitim periodima trudnoće. Dabl test je pregled prvog tromesečja: dva markera iz krvi kombinuje sa merenjem nuhalnog nabora, pa za Daunov sindrom prepoznaje više trudnoća. Tripl test dolazi kasnije, meri tri markera bez nuhalnog nabora i Patauov sindrom ne obuhvata. Preko AFP-a, međutim, daje nešto čega u dabl testu nema: procenu defekata neuralne cevi.

Nalaz tripl testa: „dobar“, „loš“ i šta sledi

„Dobar“ tripl test u svakodnevnom govoru znači nalaz niskog rizika, a „loš“ nalaz povišenog rizika. Rizik je na nalazu izražen kao odnos i upoređen sa graničnom vrednošću laboratorije. Što je drugi broj manji, rizik je veći: 1 prema 100 je veći rizik od 1 prema 1.000. Kako se taj odnos čita i zašto laboratorije ne koriste istu granicu, objasnili smo u tekstu o dabl testu.

Normalne vrednosti AFP-a ili estriola ne postoje kao jedan raspon. Svaka izmerena vrednost poredi se sa medijanom za istu nedelju trudnoće, odnosno sa vrednošću do koje se nalazi polovina rezultata. Na nalazu se rezultat tog poređenja piše kao MoM (engl. multiple of the median, višekratnik medijane), a opsezi se razlikuju od laboratorije do laboratorije.

Na vrednosti utiču telesna masa i blizanačka trudnoća, u kojoj je AFP viši jer ga stvara svaka beba. Pre svega, ipak, zavisi od toga koliko je tačno određena starost trudnoće. Ako je trudnoća zapravo starija ili mlađa nego što se mislilo, rezultat može da izgleda neobično iako je sve u redu.

Zato se posle povišenog rizika obično prvo ultrazvukom proverava starost trudnoće. Povišen rizik ionako nije potvrda nijednog stanja, već samo verovatnoća iznad granice. Dalje mogućnosti zavise od toga na šta nalaz ukazuje:

• kod povišenog rizika za Daunov ili Edvardsov sindrom, NIPT kao precizniji skrining ili amniocenteza, dijagnostički zahvat koji se radi od navršene 15. nedelje;
• kod povišenog AFP-a, detaljan ultrazvuk bebinog mozga i kičme, a ponekad i analiza plodove vode.

Moguće je i da odlučite da ne radite dalje testove. Biopsija horionskih čupica (CVS), u svakodnevnom govoru biopsija horiona, obično se radi do kraja 13. nedelje, pa u vreme tripl testa po pravilu nije među mogućnostima. Koji od ovih koraka odgovara vašoj trudnoći, dogovarate se sa lekarom koji je vodi.

Cena tripl testa u Srbiji i gde se radi

U privatnim ustanovama u Srbiji tripl test košta između 3.100 i 4.200 dinara, odnosno otprilike između 26 i 35 evra. Raspon je iz cenovnika šest ustanova koje su 3. 11. 2026. cenu objavile jasno, u dinarima. Ustanove koje cenu ne objavljuju ili je na dva mesta daju različito nismo uvrstili.

Prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), za zdravstvenu zaštitu u vezi sa trudnoćom participacija se ne plaća. Tripl test se na stranici fonda o pravima trudnica posebno ne pominje. Da li ga neka državna ustanova u vašem mestu radi preko uputa, pitajte izabranog ginekologa.

Cenu kvadripl testa u našoj proveri objavljuju bar dve laboratorije: Medilab (6.500 dinara) i Spectra Medica (7.000 dinara). Kod laboratorija cena važi samo za analizu krvi. Ultrazvuk kojim se određuje starost trudnoće, bez kog obračun nije moguć, plaćate posebno.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. O tome da li vam je tripl test potreban i šta znači vaš nalaz razgovarajte sa ginekologom ili genetičarem.