Nuhalni nabor: šta se meri, koje su granice i šta znači kada je povećan

Za nuhalni nabor ne postoji jedan „normalan“ broj. Nuhalni nabor (nuhalna translucencija, NT) je sloj tečnosti pod kožom bebinog vrata, sa njegove zadnje strane. Meri se ultrazvukom od 11+0 do 13+6 nedelje trudnoće, odnosno od navršenih 11 nedelja do 13 nedelja i 6 dana. Njegova uobičajena debljina raste kako beba raste, pa je pravilo „normalan do 2,5 ili 3 mm“ previše grubo. Vrednost od 2,5 mm kod manje bebe može da bude iznad uobičajene, a kod veće ispod nje. Po podacima Fondacije za fetalnu medicinu (FMF), nabor od 3 mm deblji je od uobičajenog za svaku dužinu bebe.

Izmerena vrednost se poredi sa onom kod beba iste dužine i, uz godine majke i analizu krvi, ulazi u procenu rizika za tri česte trizomije. Nabor deblji od uobičajenog povezuje se sa hromozomskim stanjima, ali i sa manama srca i retkim sindromima. Ni takav nalaz nije dijagnoza. Kod nabora od 3,5 mm i više razgovara se o detaljnom ultrazvuku i dijagnostičkom testu, koji hromozome proverava u uzorku posteljice ili plodove vode.

Ukratko

• Prema FMF-u, kod 95 od 100 beba urednih hromozoma nabor je tanji od oko 2,1 mm na početku perioda i 2,7 mm na kraju. Ta granica je 95. percentil, a deblji nabor zove se povećan. U turskoj studiji granica je u 12. nedelji, kod beba dugih od 55 do 68 mm, bila 2,6 mm.
• Nabor deblji od oko 3,5 mm (99. percentil) nađe se u oko 1 od 100 trudnoća.
• Povećan nabor se povezuje sa trizomijama 21, 18 i 13 (Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom), Tarnerovim sindromom i srčanim manama. Ipak, kod blago povećanog nabora, do oko 3,5 mm, više od 90 od 100 beba ima uredne hromozome.
• Blago povećan nabor ulazi u obračun rizika. Kod nabora od 3,5 mm i više smernice predviđaju razgovor o dijagnostičkom testu, detaljnom ultrazvuku i pregledu srca, a neinvazivni prenatalni test (NIPT) nije dovoljan.
• NIPT i ultrazvuk prvog tromesečja se dopunjuju: NIPT pouzdanije prepoznaje Daunov sindrom, a na ultrazvuku se vidi i građa organa.

Šta je nuhalni nabor i kako se meri

Na ultrazvuku se nabor vidi kao tamna, prozračna traka između kože i mekog tkiva iznad vratnog dela bebine kičme. Svaka beba u ovom periodu ima tanak sloj tečnosti na tom mestu.

U kojoj nedelji se meri nuhalni nabor

Nabor se meri od 11+0 do 13+6 nedelje, dok je beba, merena od vrha glave do trtice (CRL), dugačka od 45 do 84 milimetra. FMF iz Londona i britanski program skrininga navode isti okvir. Nacionalni vodič Ministarstva zdravlja iz 2026. godine u istom periodu, uz isti raspon dužine bebe, predviđa kombinovani skrining za sve trudnice. To je ultrazvuk sa merenjem nabora uz analizu krvi (dabl test).

Istraživači FMF-a kao najpovoljniju navode 12. nedelju, jer se tada bolje vidi i građa bebinih organa. Tekst kada se radi prenatalni test objašnjava i kako se broje nedelje trudnoće.

Kako izgleda dobro merenje

Smernice Međunarodnog udruženja za ultrazvuk u akušerstvu i ginekologiji (ISUOG) iz 2023. i protokol FMF-a opisuju kako merenje treba da izgleda. Beba se snima tačno sa strane, a slika se uvećava dok na njoj ne ostanu samo glava i gornji deo grudi. Glava bebe treba da bude u ravni sa kičmom, jer zabačen vrat nabor prikazuje debljim, a pognut tanjim. Lekar pazi da bebinu kožu ne pomeša sa amnionom, tankom opnom oko bebe i plodove vode. Meri se najširi deo nabora, više puta, i beleži se najveća vrednost.

ISUOG zato savetuje da obučen lekar meri nabor uz stalnu proveru kvaliteta, a FMF takvim lekarima izdaje sertifikat. Ni tada dva merenja iste bebe nisu potpuno ista: prema FMF-u, razlika je u 95 od 100 slučajeva manja od pola milimetra.

Nosna kost i drugi znaci na istom pregledu

Na istoj ultrazvučnoj slici može da se proceni i nosna kost. Kada je slika ispravna, kost je svetlija i deblja od kože iznad nje. Prema ISUOG-u i preglednom radu FMF-a iz 2004. godine, kod 50 do 70 od 100 beba sa Daunovim sindromom kost se tada još ne vidi. Kod beba bez Daunovog sindroma to je retko: u istom radu, kod nešto više od jedne bebe na 100.

Pojedini centri procenjuju i protok kroz duktus venozus, krvni sud koji krv iz pupčane vrpce vodi ka srcu. Proverava se i da li krv kroz trikuspidni zalistak u srcu teče unazad. Za ove znake potrebna je dodatna obuka, pa FMF za svaki izdaje poseban sertifikat.

Koliki je normalan nuhalni nabor?

Nabor prirodno raste zajedno sa bebom, pa granica zavisi od njene dužine. FMF navodi podatke britanske studije sa 96.127 trudnoća. Medijana je vrednost do koje se nalazi nabor polovine beba. Kod bebe dugačke 45 mm bila je 1,2 mm, a kod bebe od 84 mm iznosila je 1,9 mm. Granica 95. percentila, ispod koje je nabor 95 od 100 beba, u istom rasponu ide od 2,1 do 2,7 mm.

Manja turska studija iz 2021. godine, sa 1.605 beba, dobila je slične, ali ne iste brojeve. U 11. nedelji (dužina od 45 do 54 mm) medijana je bila 1,3 mm, a 95. percentil 2,6 mm. U 12. nedelji (od 55 do 68 mm) te vrednosti su bile 1,4 i 2,6 mm. U 13. nedelji (od 69 do 84 mm) bile su 1,7 i 2,7 mm. Turski brojevi važe za celu nedelju, a brojevi FMF-a za tačnu dužinu bebe, pa se ne porede jedan prema jedan.

Povećan nabor je, po definiciji FMF-a, svaka vrednost iznad 95. percentila za dužinu bebe. To još ništa ne potvrđuje: od svakih 100 beba bez hromozomske promene, njih 5 ima nabor iznad te granice.

Šta znače granice od 2,5 mm, 3,0 mm i 3,5 mm

Granica od 2,5 mm, koja se često pominje, ne postoji u smernicama na koje se ovaj tekst oslanja. Po podacima FMF-a, 2,5 mm je kod bebe dugačke 45 mm iznad 95. percentila, dok je kod bebe od 84 mm ispod njega.

Prag od 3,0 mm sreće se u američkim smernicama. Američki koledž akušera i ginekologa (ACOG) je u biltenu iz 2020. godine savetovao da se dijagnostika razmotri već od te vrednosti. Taj bilten je u januaru 2026. zamenjen novim dokumentom. Za vrednosti od 3,0 do 3,4 mm preporuke se i danas razlikuju od zemlje do zemlje.

Vrednost od 3,5 mm približno odgovara 99. percentilu, koji se prema FMF-u sa dužinom bebe skoro ne menja. Britanski program skrininga kod takvog nabora predviđa da se trudnica odmah uputi na dalje preglede, bez čekanja da se izračuna rizik. ISUOG opisuje i strategiju u kojoj NIPT dolazi posle ultrazvuka. U njoj nabor veći od 3,5 mm vodi ka biopsiji horionskih čupica (CVS), uzimanju malog uzorka posteljice, umesto ka NIPT-u. Holandski i danski autori ovu granicu opisuju kao međunarodno prihvaćen razlog za ponudu dijagnostičkog testa.

Nabor, dabl test i NIPT: zašto jedno ne zamenjuje drugo

Nabor je ultrazvučni deo kombinovanog skrininga prvog tromesečja. Uz njega se u krvi majke mere dve vrednosti, takozvani markeri, po kojima je dabl test dobio ime. Softver iz tih vrednosti, nabora i godina majke računa verovatnoću tri česte trizomije.

NIPT (neinvazivni prenatalni test) analizira delove DNK u krvi majke, od kojih mali deo potiče iz posteljice. On prepoznaje Daunov sindrom znatno češće i od samog nabora i od kombinovanog skrininga, iako i kombinovani skrining otkriva većinu takvih trudnoća.

Ni NIPT ne ide bez ultrazvuka: ISUOG ga ne preporučuje kao samostalan test, bez pregleda u prvom tromesečju. Savetuje i da se nabor meri čak i kada se ne koristi za obračun rizika, jer može da ukaže i na ređe hromozomske promene. Na tom pregledu se vidi i građa organa. Analiza DNK iz krvi ne pokazuje promene u građi, kako navodi i Američko društvo za medicinu majke i ploda (SMFM). Po nacionalnom vodiču, NIPT dolazi posle ovog ultrazvuka, ako ga izaberete.

Od 109 NIPT paketa u našem katalogu prenatalnih testova, njih 106 proverava i trizomiju 21 (stanje 5. 11. 2026.). Preostala tri proveravaju samo promene u pojedinačnim genima.

Koliko trudnoća sa Daunovim sindromom prepoznaje svaka od ovih metoda, sa brojevima iz studija, prikazuje tekst o Daunovom sindromu u trudnoći. Samo stanje opisuje strana Daunov sindrom.

Šta znači povećan nuhalni nabor?

Povećan nabor je razlog da se trudnoća pažljivije pregleda i nije dijagnoza. Britanski program skrininga to kaže izričito: beba sa povećanim naborom možda nema nijedno od stanja sa kojima se on povezuje.

Mnogo zavisi od toga koliko je nabor povećan, jer su promene opisane niže češće što je nabor deblji. Blago povećan nabor je između 95. percentila i oko 3,5 mm. U velikim studijama FMF-a uz njega je hromozomska promena nađena kod otprilike 4 do 7 od 100 beba. Više od 90 od 100 imalo je uredne hromozome.

Najpoznatija je veza sa hromozomskim stanjima: Daunovim, Edvardsovim i Patauovim sindromom (trizomije 21, 18 i 13) i Tarnerovim sindromom, kada devojčici nedostaje jedan X hromozom. Tu je i triploidija, kada beba ima tri kompleta hromozoma. Prema FMF-u, oko polovina hromozomskih promena nađenih uz povećan nabor je trizomija 21.

Nabor je povezan i sa srčanim manama: prema ISUOG-u, od 100 beba sa većom srčanom manom do 40 ima povećan nabor. Obrnuto ne važi: većina beba sa povećanim naborom nema srčanu manu. Veza postoji i sa drugim promenama u građi organa i sa nekim genetskim sindromima.

Ako su hromozomi uredni, verovatnoća nepovoljnog ishoda, kao što su mane organa ili genetski sindromi, ne raste značajno sve dok nabor ne dostigne 3,5 mm. Tako pokazuje pregledni rad Souke i saradnika iz 2005. godine. Kod debljeg nabora raste, pa se trudnoća prati detaljnim ultrazvukom. Studija iz Amsterdama (2007) pratila je 451 bebu urednih hromozoma i povećanog nabora. Kada je pregled organa oko 20. nedelje bio uredan, ishod je bio dobar kod oko 96 od 100 trudnoća.

Nijedan od ovih brojeva nije vaš lični rizik. Oni opisuju grupe trudnica iz studija, dok lekar procenjuje šta nalaz znači u vašoj trudnoći, uz obračun rizika i ostale rezultate.

Šta se radi posle povećanog nabora: NIPT ili amniocenteza?

Sledeći korak zavisi od debljine nabora. Blago povećan nabor ulazi u obračun rizika. Rezultat tog obračuna određuje šta dalje. Kod nabora od 3,5 mm i više smernice predviđaju razgovor sa lekarom ili genetičarem i ponudu dijagnostičkog testa. Dijagnostički test može biti biopsija horionskih čupica, u svakodnevnom govoru biopsija horiona, koja se obično radi od 11+0 do 13+6. Druga mogućnost je amniocenteza, koja se radi od navršene 15. nedelje i za koju se uzorak uzima iz plodove vode.

Uzorak iz oba zahvata često se analizira i hromozomskim mikronizom (microarray), koji pronalazi i manje nedostajuće ili udvostručene delove hromozoma. Prema pregledu studija iz 2015. godine, mikroniz kod povećanog nabora otkriva dodatnu promenu i kada je kariotip, klasičan pregled hromozoma, uredan. Kada je nabor bio jedini nalaz, to je bilo kod oko 4 od 100 beba, a uz druge promene kod oko 7 od 100.

Zašto ne samo NIPT? On proverava uži spisak stanja, pa bi propustio deo promena koje prate povećan nabor. Prema studiji iz Roterdama (2016), kod nabora od 3,5 mm i više NIPT bi propustio promenu kod 2 do 10 od 100 beba. Broj zavisi od toga koliko stanja test proverava. Za nabor od 3,0 do 3,4 mm izraelska studija daje manju procenu. Po njoj bi NIPT koji proverava pet čestih promena broja hromozoma propustio promenu kod oko 2 od 100 trudnoća. Uz to, povišen rizik na NIPT-u mora da se potvrdi dijagnostičkim testom, što odlaže konačan odgovor. Pravi korak birate zajedno sa lekarom, prema ostalim nalazima i onome što vam je važno.

Za nabor od 3,5 mm i više Američko udruženje za srce (AHA) i FMF savetuju i ehokardiografiju ploda, detaljan ultrazvučni pregled srca. Pregled organa u drugom tromesečju, koji se po nacionalnom vodiču radi od 20. do 24. nedelje, tada je posebno važan. Ako su i hromozomi i taj pregled uredni, ishod je najčešće dobar.

Ovaj tekst objašnjava merenje i smernice i nije zamena za savet lekara. Šta vaš nalaz nuhalnog nabora znači i koji su sledeći koraci, objasniće vam ginekolog ili genetičar.