Noonan sindrom (najčešće gen PTPN11)

Noonan sindrom je stanje koje zahvata više delova tela ^[1]. Odlikuju ga blago neobične crte lica, niži rast, urođene srčane mane, sklonost krvarenju i promene na skeletu ^[1]. Kašnjenje u razvoju, kada postoji, različitog je stepena ^[3].

Urođena srčana mana postoji kod 50 do 80% osoba sa Noonan sindromom ^[3]. Najčešće je suženje plućnog zaliska (stenoza pulmonalne valvule), prisutno kod 20 do 50% ^[3]. Zadebljanje srčanog mišića (hipertrofična kardiomiopatija) javlja se kod 20 do 30% ^[3]. Do četvrtine osoba ima blagu intelektualnu ometenost ^[3].

Stanje se nasleđuje autozomno dominantno: dovoljna je jedna izmenjena kopija gena ^[1]. Promena u genu PTPN11 uzrok je oko polovine slučajeva, a geni SOS1, RAF1 i RIT1 dela ostalih ^[1]. Kod 15 do 20% osoba uzrok se ne pronađe ^[1].

Noonan sindrom ima otprilike 1 na 1.000 do 1 na 2.500 osoba ^[1][2]. Pojedini izveštaji navode i učestalost veću od 1 na 1.000 novorođenih ^[2].

Kod mnogih osoba promena je nova (de novo), odnosno nastala je prvi put kod deteta ^[3]. Ipak, u 30 do 75% porodica stanje se prepoznaje i kod jednog od roditelja ^[3].

Za Noonan sindrom ne postoji jedan ultrazvučni znak koji ga potvrđuje ^[4]. Rani upozoravajući znaci mogu biti povećana nuhalna translucencija (nakupina tečnosti na vratu ploda) krajem prvog tromesečja i nakupljanje tečnosti početkom drugog ^[4]. Većina strukturnih promena pojavljuje se u drugom tromesečju i menja se tokom trudnoće ^[4].

Kasnije se mogu uočiti srčane promene, višak plodove vode (polihidramnion) i poremećaji odvoda limfe ^[4]. Ovakvi nalazi mogu biti povod za dodatna ispitivanja i molekularno-genetičku potvrdu ^[4]. Uzorak za analizu gena dobija se biopsijom horiona (CVS) ili amniocentezom. Ako je promena već poznata u porodici, moguće je i prenatalno i preimplantaciono testiranje ^[3].

Deo prenatalnih testova iz krvi majke (analiza slobodne DNK, uglavnom poreklom iz posteljice) uključuje Noonan sindrom u prošireni obuhvat. To je skrining, a ne dijagnoza. Prema preglednom radu iz 2024. godine, stručna udruženja za sada ne preporučuju ovakav skrining za monogenska stanja, a zbog ograničenja metode savetuje se oprez ^[5]. O izboru i tumačenju nalaza razgovarajte sa svojim lekarom ili genetičarem.