Angelman sindrom (15q11-q13)

Većina znakova potiče od gubitka funkcije gena UBE3A na hromozomu 15 ^[1]. U većini tkiva aktivne su obe kopije ovog gena, ali u nervnim ćelijama radi samo kopija nasleđena od majke ^[1]. Ta pojava se naziva genomski imprinting (utiskivanje).

Kašnjenje u razvoju postaje primetno između 6. i 12. meseca života ^[1]. Karakteristični su teško oštećen govor, problemi sa ravnotežom i pokretima, napadi i mala glava ^[1]. Očekivani životni vek je skoro normalan ^[1].

Delecija je samo jedan od mogućih uzroka. Nedostatak dela majčinog hromozoma 15 čini oko 60 do 70 procenata slučajeva ^[1][2]. Ostalo čine dve kopije hromozoma 15 od oca (uniparentalna dizomija), greška imprintinga ili promena u samom genu UBE3A ^[1][2]. Kod 10 do 15 procenata osoba uzrok ostaje nepoznat ^[1].

Procene se kreću od otprilike 1 na 10.000 do 1 na 20.000 osoba ^[1][2].

Deo prenatalnih testova iz krvi majke (NIPT, analiza slobodne DNK koja uglavnom potiče iz posteljice) uključuje deleciju 15q11-q13 u prošireni obuhvat. Takav nalaz je skrining: procenjuje verovatnoću, ali ne postavlja dijagnozu. Američko udruženje za maternalno-fetalnu medicinu (SMFM) ne preporučuje rutinski skrining mikrodelecija u opštoj populaciji ^[3].

Skrining mikrodelecija traži manjak genetskog materijala, pa se odnosi samo na oblik sa delecijom. Ostali mehanizmi, poput uniparentalne dizomije ili promene gena UBE3A, ne nastaju gubitkom dela hromozoma ^[1][2]. Ista delecija na očevom hromozomu dovodi do Prader-Willi sindroma ^[5]. Pouzdanost zavisi i od veličine promene i udela DNK ploda u krvi majke ^[4].

Pozitivan nalaz se potvrđuje dijagnostičkim testom iz uzorka dobijenog biopsijom horiona ili amniocentezom ^[3]. Ciljana prenatalna dijagnoza moguća je kada je kod roditelja već nađena promena hromozoma ili gena UBE3A ^[2]. O značenju nalaza i sledećim koracima razgovarajte sa svojim lekarom ili genetičarem.